Povodom Nacionalnog dana Švajcarske koji se danas obeležava u prostrijama ambasade, ambasador Ruh je u razgovoru za naš list govorio o srpsko-švajcarskim odnosima, ali i aktuelnim domaćim i svetskim temama.

Kako komentarištete imigrantsku krizu i ogradu na srpsko-mađarskoj granici?

• Ograda neće rešiti problem. Ako hoćemo da razvijemo strategiju koja će se zaista pozabaviti tim problemom, moramo da zađemo u njegovu srž, a to su konflikti u Siriji, Iraku... To zahteva međunarodnu saradnju kako bi se zaustavio talas izbeglica. Zapanjen sam solidarnošću i velikodušnošću stanovnika Srbije. Valjda vam lično iskustvo i patnja pomažu da shvatite u kakvoj se situaciji i oni nalaze. Srpska vlada je uradila neke napore, ali moramo misliti unapred, odnosno da li će možda zbog ograde ili nečeg drugog veći broj izbeglica ostajati u Srbiji. Onda im morate dati legalno boravište što ovde ne fukncioniše najbolje, a što zahteva saradnju svih ministarstva.

Kakvi su srpsko-švajcarski ekonoski odnosi?

• Naše zemlje tradicionalo gaje dobre odnose. Švajcarska je veoma odan partner koja je uvek bila među prva tri investitora u Srbiji. Samo prošle godine broj investicija porastao je za 70 odsto što pokazuje da je Srbija zanimljiva investitorima. U Srbiji posluje 200 švajcarskih kompanija iz različitih oblasti - voćarstvo, metalurgija, IT sektor... Veliku ulogu igra i srpska dijaspora koja u Srbiju svake godine pošalje oko 300 miliona evra.

"Nije koreketno da sedamdeset godina nakon završetka Drugog svetskog rata i 26 nakon pada Berlinskog zida, bilo koja evropska država bude naterana da bira stranu."

Šta mislite o evropskom putu Srbije budući da Švajcarska nije članica EU?

• Članstvo u EU bio bi pozitivan signal investitorima da je situacija u Srbiji predvidiva i stabilna, a to je ono što njih najviše zanima. U procesu pridruženja nateraće vas da sprovedete reforme koje nisu uvek jednostavne, ali su neophodne. To je koristan proces koji čisti ekonomiju i čini je efektnom. Svaki dan milijardu dobara se razmeni između Švajcarske i EU. Takođe zaposlimo oko milion stanovnika iz EU i dnevno prođe 400.000 ljudi. To vam daje uvid u to koliko smo integrisani bez obzira što nismo deo EU.

Kako ocenjujete rad srpske vlade na tom putu?

• Doneto je nekoliko dobrih zakona uključujući i onaj o radu. Ali i dalje ima izazova poput javnog sektora i privatizacije. To su bolne promene jer postoji mnogo stvari koje se moraju pročistiti. Ovde je zaostavština iz prošlosti težak teret za srpsku ekonomiju. Od ključne važnosti je pravna sigurnost. Svi investitori moraju da osećaju tu sigurnost. Ovde je sudstvo sporo, a i kada dođe do odluke, lokalne samouprave koče njeno izvršenje što znači da je administracija loša. Neophodna je refroma sudstva i administracije tako da državna služba stvarno služi.
  

Šta mislite o obeležavanju operacije “Oluja” u Hrvatskoj?

"Švajcarska neće ići na paradu. Obično kada slavite vojnu pobedu vi slavite poraz nekog drugog. To je za mene posebna tema jer sam bio savetnik Karle del Ponte (nekadašnjeg glavnog tužioca Haškog tribunala) i zaista izražavam duboko žaljenje što žrtve operacije 'Oluja' nisu dobile satisfakciju. Nema sumnje da su tokom operacije počinjeni zločini - deportacije, ubistva, pohlepa... Ali do sada nema krivaca i žrtve nisu dobile pravdu zbog čega žalim. U svim takvim proslavam žrtve ne smeju biti zaboravljene."

Šta mislite o balansiranju Srbije između Istoka i Zapada?

• To je tužno. Ne biste smeli da budete naterani da birate, već da budete nezavisni da donosite samostalno odluke kakve vama odgovaraju. To je naš recept. Iako imamo zapadnjački državni sistem, to nas ne sprečava da održavamo dobre odnose sa svim zemljama. Švajcarci nisu uveli sankcije Rusima jer mislimo da to nije način koji će doprineti rešavanju ukrajinske krize. 

Kakva je švajcarsko-srpska kooperacija u OEBS-u?

• Nisam čuo žalbe na ministra Ivicu Dačića niti način na koji Srbija presedava OEBS-om. Srbija ima dobar diplomatski kor još od jugoslovenskih vremena. Veoma sam srećan da kroz ovu kooperaciju možemo da pomognemo da Srbija opet, posle dužeg vremena, povrati važnu ulogu u međunarodnoj areni. OEBS je važna diplomatska organizacija koja ima misije na terenu. Tako u Ukrajini vodi računa da ne dođe do eskalacije i ima zadatak da stvori politički okvir za razgovore i sporazum, a onda i implementaciju istog. S jedne strane je EU, a sa druge Rusi. Treba vam neutralnost i ovo je slučajnost da sarađuju dve države koje su se deklarisale kao neutralne.