Svaka država je odgovorna za svoj sopstveni razvoj, pa I Srbija. Švajcarska, kao donator, samo podržava svoje partnere u tom naporu. Program za podršku razvoju privatnog sektora u južnoj Srbiji, koji podržava Švajcarska agencija za razvoj I saradnju (SDC), osmišljen je tako da ponudi nezaposlenima praktičnu obuku u privrednim sektorima. Otvoreno je nekoliko stotina radnih mesta u drvno-prerađivačkoj i industriji proizvodnje nameštaja. Bez aktivnog učešća privatnog sektora ovo ne bi bilo moguće. Sada je ključni korak da se ovaj model primeni i u ostalim delovima Srbije, rekao je za naš list Manuel Sager, generalni direktor Švajcarske agencije zarazvoj i saradnju (SDC), govoreći o dosadašnjim iskustvima u saradnji sa našom zemljom.
Kakav je plan SDC-a za Srbiju u narednih pet godina?
SDC zajedno sa Državnim sekretarijatom za ekonomiju (SECO) trenutno sprovodi Strategiju saradnje između Švajcarske i Srbije za period 2014–2017. Prioritetne teme obuhvataju upravu, ekonomski razvoj sa posebnim usmerenjem na zapošljavanje mladih, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Kancelarija za razvoj i saradnju u Beogradu otvorena je 1991. Do 2014. uložila je 200 miliona evra. Strategijom za period od 2014. do 2017. planirano je da uloži još 75 miliona švajcarskih franaka. Godišnji budžet je oko 19 miliona franaka.
U koje ključne oblasti usmeravate aktivnosti?
SDC trenutno sa vladom radi na pružanju pomoći u unapređenju sistema srednjeg stručnog obrazovanja širom zemlje kroz uspostavljanje nacionalnog okvira kvalifikacija. Jedna od centralnih tema je reforma lokalne samouprave. Zajedno sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu težimo da promovišemo efektivniju podelu posla između centralnih I lokalnih vlasti, dok sa Vladom Savezne Republike Nemačke i GIZ-om pomažemo devet opština istočne Srbije u sprovođenju važnih reformi i unapređenju pružanja usluga. I na kraju, ali ne najmanje važno, kroz institucionalnu podršku Stalnoj konferenciji gradova i opština SDC pomaže lokalnim samoupravama u zastupanju njihovih interesa i zabrinutosti pred centralnim vlastima.
Šta, po vama, Srbija treba da uradi kako bi takve donacije učinila efikasnijim i time dovele do unapređenja života njenih građana?
Saradnja između vlade i njenih međunarodnih donatora ima veoma pozitivan karakter. Trebalo bi, međutim, da imamo na umu da finansiranje iz međunarodne saradnje iznosi manje od jednog procenta BDP-a Srbije. Realni I dugotrajni rezultati mogu se postići isključivo ukoliko se sprovedu nagoveštene domaće reforme, a to ne znači ništa drugo do spremnost zanošenje sa svim uobičajenim ekonomskim, političkim idruštvenim izazovima koje takve reforme nose.
S kojim ste se preprekama najčešće susretali u Srbiji?
Tokom ovog trenutnog mandata, generalnog direktora SDC-a, nisam boravio u Srbiji, ali sam u njoj boravio dok sam bio na funkciji izvršnog direktora za Švajcarsku u okviru Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Nadam se da ću imati tu priliku uskoro. Ove godine posetio sam Bosnu i Hercegovinu. Za mene je jedno od najupečatljivijih iskustava sa tog puta bio sastanak sa nekoliko mladih ljudi. Kao I u ostalim delovima sveta, oni su avanturistički nastrojeni, dinamični I nestrpljivi da otpočnu sopstveni život i karijeru. Ali sa procentom od 60 odsto, nezaposlenost mladih u BiH predstavlja ozbiljan problem. Stopa nezaposlenosti mladih je visoka širom regiona. Vlade u regionu su to pitanje prepoznale kao najvažniji prioritet za delovanje. Upravo zato SDC sarađuje sa vašom vladom na uspostavljanju programa za zapošljavanje mladih u Srbiji pod nazivom „e2e” – odobrazovanja do zapošljavanja (from education to employment).
Da li je u Srbiji lakše realizovati donaciju u poređenju sa susednim zemljama?
Srbija je usvojila ambiciozan plan za budućnost, budući da je nedavno dobila status kandidata za pristupanje EU početkom 2014. Samim tim, pristupni pregovori imaju snažan uticaj na reformsku agendu Srbije koju imi podržavamo kao jedan od njenih razvojnih partnera.
Imajući na umu da Srbija neće pristupiti EU u narednih nekoliko godina, koje su najurgentnije promene koje bi po vašem mišljenju Srbija trebalo da sprovede?
Kakvi god da su izgledi za pristupanje EU, države u regionu, uključujući I Srbiju, trebalo bi da nastave sa realizacijom svojih nacionalnih reformskih agendi. To obuhvata sprovođenje reformi javnog sektora i reforme pravosudnog sistema, jačanje vladavine prava, unapređenje poslovnog okruženja i promociju socijalne inkluzije.
Šta vam prvo pada na pamet kada neko kaže „Srbija”?
Zajedničko predsedavanje OEBS-om dve zemlje.
Pre preuzimanja funkcije generalnog direktora SDC-a bili ste švajcarski ambasador u Vašingtonu. Na osnovu diplomatske karijere šta bi mogle biti strateške preporuke za zemlju koja nije članica ni EU, ni NATO, kao što je Srbija?
Nerado dajem takve preporuke drugim državama. Srbija je sebi zadala ambiciozan cilj, a to je da postane članica EU. Smatram da je najbolji način da u tome i uspe da nastavi sa sprovođenjem neophodnih reformi.
Slobodan Kostić
