Na prostoru Zapadnog Balkana, hamami su nekada bili više od javnih kupatila. Pod njihovim kupolama preplitali su se društveni slojevi, religije i svakodnevne politike, neformalni prostori dijaloga i zajedničkog gradjanskog života koji su premošćavali podele koje i danas oblikuju region. Većina tih prostora je danas zapuštena, privatizovana ili prepuštena propadanju.

Projekat su osmislili umetnici Siniša Ilić i Bojan Đorđev, a u fokusu su zaboravljeni ili potisnuti narativi suživota utisnuti u arhitekturu hamama, uz pitanje kako ovi prostori mogu da promišljaju savremeni javni prostor kao mesto susreta, promene i kolektivnog iskustva.

30. maja u Beogradu, projekat je oživeo kroz javni događaj koji je okupio učesnice, učesnike, umetnike i publiku oko zajedničkog čina: kolektivnog performansa izgradnje kupole, kojim je simbolički obnovljen hamam kao prostor brige i susreta. Događaj je uključio i umetnički putopis kroz priče balkanskih hamama, kao i predstavljanje novoizdate ilustrovane sveske za docrtavanje i osveženje. Producent događaja bio je Udruženi umetnički rad (Beograd), u ko-produkciji sa Lokomotivom (Skoplje) i Lumbardhi fondacijom (Prizren), u saradnji sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju. Pored autora, na projektu je radilo još jedanaest saradnika iz regiona.

Performativni putopis nastavljen je u Prištini i Skoplju tokom juna, povezujući region u zajedničkom činu sećanja, susreta i razumevanja.

Projekat pokazuje kako umetnička praksa može učiniti zajedničko nasleđe vidljivim i živim, pretvarajući arhitektonske ruševine u otvorena pitanja o tome šta javni prostor znači, kome pripada i kako zajednice s obe strane granica mogu zajedno da ga zamisle.

Projekat je podržan kroz program Kultura za demokratiju koji sprovodi Hartefakt fond, uz sufinansiranje Vlade Švajcarske, kao deo švajcarske podrške podsticanju društvene kohezije, tolerancije i demokratije u Srbiji kroz umetničke i kulturne aktivnosti.